119  Мислим да бих могла само кад бих знала како да почнем.”

119 Я думаю, я бы смогла, если бы только знала, с чего начать."

120  Јер, знаш, малопре се догодило много штошта необично,

120 Сами понимаете, в последнее время с Алисой случилось столько всего необычного,

121  да је Алиса почела да верује како ништа није немогуће.

121 что она начала уже верить в возможность практически чего угодно.

122     Видећи да нема никаквог смисла да чека пред тим малим вратима,

122 Сидеть и ждать перед дверцей особого смысла не было,

123  вратила се до сточића, упола се надајући да ће ту наћи неки други кључ

123 так что Алиса вернулась к столику, смутно надеясь найти там еще один ключ

124  или бар неку књигу која би јој објаснила како људска бића могу да се увуку као дурбин.

124 или, по крайней мере, книгу, объясняющую, как человеку научиться складываться подобно подзорной трубе;

125  Сад је нашла на столу једну бочицу.

125 но на этот раз она обнаружила на столике пузырек

126  („Та, свакако, није овде раније била” – рече Алиса.)

126 ("которого здесь точно не было прежде", – сказала Алиса),

127  O грлићу бочице висила је цедуља,

127 и на горлышке пузырька был бумажный ярлык

128  на којој је лепим, крупним штампаним словима писало: „ПИЈ МЕ!”

128 со словами "ВЫПЕЙ МЕНЯ", красиво напечатанными большими буквами.

129     Много је то лепо речено: „Пиј ме!”,

129 Это, конечно, легко было сказать – "Выпей меня",

130  али мудра мала Алиса није хтела то да учини без размишљања.

130 но умненькая Алиса не собиралась так сразу следовать подобному совету;

131  „Не, прво ћу да погледам,”– рече – „и видим да ли на њој не пише „Отров”.

131 "Нет, я сперва посмотрю, – сказала она, – есть тут надпись "Яд" или нет".

132  Јер Алиса је читала неколико поучних причица о деци

132 Она читала достаточно милых историй о детях,

133  која су се опекла, или коју су појеле дивље животиње или су их задесиле многе друге непријатности,

133 которые сгорели заживо, или достались на обед диким зверям, или попали еще в какие-нибудь подобные неприятности,

134  само зато што нису хтела да се држе једноставних поука својих пријатеља,

134 а все лишь оттого, что не желали помнить простые правила, которым их учили друзья

135  као на пример: усијани жарач ће те опећи ако га дуже држиш у руци;

135 – например, что раскаленной докрасна кочергой можно обжечься, если держать ее голой рукой слишком долго;

136  из прста обично потече крв ако се јаче посечеш ножем.

136 или, что если слишком глубоко разрезать палец ножом, то обычно идет кровь;

137  Исто тако Алиса се увек сећала да није добро много пити из боце на којој пише „Отров”,

137 или – правило, которое Алиса никогда не забывала – что если выпить слишком много из пузырька с надписью "Яд",

138  јер ће то неминовно да ти причини неугодности, – раније или доцније.

138 то почти наверняка, рано или поздно, почувствуешь недомогание.

139     Међутим, на овој боци није писало „Отров” и зато се Алиса усудила да окуша њену садржину.

139 Однако на этом пузырьке не было надписи "Яд", так что Алиса решилась отведать его содержимое,

140  Пошто је нашла да је врло пријатног укуса

140 и оно ей очень понравилось

141  (имала је, у ствари, неки помешани укус на питу од трешања, шато, ананас, печену ћуретину, медењаке и топао пржен хлеб намазан маслацем),

141 (на вкус это было как смесь вишневого пирога, сладкого омлета, ананаса, жареной индейки, конфет и горячих гренок с маслом)

142  она је брзо испила до дна.

142 – так что она быстро выпила все до капли.

143     „Како се чудно осећам!” – рече Алиса. „Изгледа ми да се увлачим као дурбин.”

143 "Какое странное чувство! – воскликнула Алиса, – Я, должно быть, складываюсь, как подзорная труба!"

144     И, заиста, тако је и било. Ускоро се Алиса толико смањила да је била висока свега двадесетак сантиметара.

144 И это действительно было так; к этому моменту в ней оставалось всего десять дюймов роста,

145  Њено лице се озарило при помисли

145 и лицо ее просияло, когда она подумала,

146  да ће сада моћи да прође кроз мала врата и да уђе у ону прекрасну башту.

146 что теперь стала как раз подходящего размера, чтобы пройти через дверцу в тот дивный сад.

147  Ипак је прво причекала неколико минута

147 Сначала, впрочем, она подождала еще несколько минут,

148  да се увери да ли ће се још смањити.

148 чтобы проверить, не будет ли она уменьшаться и дальше;

149  Била је помало и узнемирена због тога –

149 она немного беспокоилась на сей счет,

150  „Јер, знаш, на крају бих могла

150 "ведь тогда, как-никак, – сказала себе Алиса,

151  сасвим да нестанем, као свећа” – примети Алиса.

151 – в итоге я могла бы и вовсе исчезнуть, как сгоревшая свечка.

152  „Баш бих волела да знам каква бих тада изгледала!”

152 Интересно, на что это похоже?"

153  Покушала је да замисли како ли изгледа пламен свеће кад сасвим утрне,

153 И она попыталась представить себе, на что похож огонек погасшей свечи,

154  јер није могла да се сети да је икада видела нешто слично.

154 поскольку не могла припомнить, чтобы прежде видела что-либо подобное.

155  После извесног времена, кад је утврдила да се даље ништа није догађало, одлучила је да одмах уђе у башту,

155 Наконец, убедившись, что ничего больше не случается, она решила уже идти в сад,

156  али, авај!...

156 но увы!