080  Тада се Алиси прилично придремало,

80 And here Alice began to get rather sleepy,

081  па је сањиво понављала

81 and went on saying to herself, in a dreamy sort of way,

082  час: „Да ли мачке једу шишмише? Да ли мачке једу шишмише?” –

82 'Do cats eat bats? Do cats eat bats?'

083  час: „Да ли шишмиши једу мачке?”

83 and sometimes 'Do bats eat cats?'

084  Јер, знаш, пошто није умела да одговори ни на једно питање,

84 for, you see, as she couldn't answer either question,

085  то онда није било ни важно како га је постављала.

85 it didn't much matter which way she put it.

086  Осећала је већ да је сан хвата, и таман је почела да сања

86 She felt that she was dozing off, and had just begun to dream

087  како се шета с Дином држећи је за шапу

87 that she was walking hand in hand with Dinah,

088  и како је врло озбиљно пита:

88 and was saying to her, very earnestly,

089  „Слушај, Дино, реци ми истину – да ли си ти кад-год појела неког шишмиша?” –

89 'Now, Dinah, tell me the truth: did you ever eat a bat?'

090  кад одједном буп!... туп!... Алиса паде на хрпу сувога лишћа и заврши се њено падање.

90 when suddenly, thump! thump! down she came upon a heap of sticks and dry leaves, and the fall was over.

091     Алиса се није нимало ударила и одмах је скочила.

91 Alice was not a bit hurt, and she jumped up on to her feet in a moment:

092  Погледала је горе, али над њом је била потпуна тама.

92 she looked up, but it was all dark overhead:

093  Пред њом се отегао један дугачак ходник

93 before her was another long passage,

094  којим је Бели Зец журно одмицао.

94 and the White Rabbit was still in sight, hurrying down it.

095  Алиса није смела да губи ни тренутка. Као вихор полетела је за њим.

95 There was not a moment to be lost: away went Alice like the wind,

096  Бели Зец само што је био завио за једну окуку у ходнику, тако да је једва доспела да чује како је рекао:

96 and was just in time to hear it say, as it turned a corner,

097  „Тако ми ушију и бркова, ала време одмиче!”

97 'Oh my ears and whiskers, how late it's getting!'

098  Била му је скоро за петама кад је заокретала за окуку,

98 She was close behind it when she turned the corner,

099  али ипак стиже доцкан. Зец је већ некуда нестао.

99 but the Rabbit was no longer to be seen:

100  Нашла се у дугачком, ниском ходнику осветљеном низом лампи које су висиле са таванице.

100 she found herself in a long, low hall, which was lit up by a row of lamps hanging from the roof.

101a  С обе стране ходника било је пуно врата.

101 There were doors all round the hall, but they were all locked;

102  Алиса је пошла дуж једне стране, од врата до врата, а затим се вратила другом страном

102 and when Alice had been all the way down one side and up the other, trying every door,

103 she walked sadly down the middle, wondering how she was ever to get out again.

104     Одједном, она се нађе пред једним троножним сточићем који је био сав од стакла.

104 Suddenly she came upon a little three-legged table, all made of solid glass:

105  На сточићу је био само један златан кључић.

105 there was nothing on it but a tiny golden key,

106  Алиса је одмах помислила да тај кључић мора бити од неких врата у ходнику.

106 and Alice's first idea was that this might belong to one of the doors of the hall;

107  Али, авај! Или су браве биле исувише велике, или је кључић био исувише мален,

107 but, alas! either the locks were too large, or the key was too small,

108  тек њиме није могла да откључа ниједна врата.

108 but at any rate it would not open any of them.

109  Међутим, кад је по други пут обилазила сва врата, спазила је једну ниску завесу, коју дотада није приметила

109 However, on the second time round, she came upon a low curtain she had not noticed before,

110  а иза које су била мала врата висока тридесетак сантиметара.

110 and behind it was a little door about fifteen inches high:

111  Ставила је златан кључић у браву и, на њену велику радост – откључала!

111 she tried the little golden key in the lock, and to her great delight it fitted!

112  Алиса је отворила врата и видела да она воде у један мали пролаз који није био већи од мишје рупе.

112 Alice opened the door and found that it led into a small passage, not much larger than a rat-hole:

113  Клекла је, и кроз пролаз угледала најлепшу башту коју је икада видела.

113 she knelt down and looked along the passage into the loveliest garden you ever saw.

114  Толико је желела да изиђе из тог мрачног ходника

114 How she longed to get out of that dark hall,

115  и да лута међу оним лејама разнобојног цвећа и међу свежим водоскоцима,

115 and wander about among those beds of bright flowers and those cool fountains,

116  али, нажалост, ни главу није могла да провуче кроз врата.

116 but she could not even get her head through the doorway;

117  „А чак и кад бих могла главу да провучем” – размишљала је сирота Алиса – „не би ми много користило ако рамена не могу да прођу.

117 'and even if my head would go through,' thought poor Alice, 'it would be of very little use without my shoulders.

118  Кад бих бар умела да се увлачим као дурбин!

118 Oh, how I wish I could shut up like a telescope!