080  Тада се Алиси прилично придремало,

080 Тут Алису начало клонить в сон,

081  па је сањиво понављала

081 и она забормотала в полудреме:

082  час: „Да ли мачке једу шишмише? Да ли мачке једу шишмише?” –

082 "Едят ли кошки летучих мышек?"

083  час: „Да ли шишмиши једу мачке?”

083 – причем иногда у нее получалось "едят ли мышки летучих кошек?",

084  Јер, знаш, пошто није умела да одговори ни на једно питање,

084 однако, поскольку она не знала ответа ни на один из этих вопросов,

085  то онда није било ни важно како га је постављала.

085 большой разницы тут не было.

086  Осећала је већ да је сан хвата, и таман је почела да сања

086 Она совсем уже задремала и только было начала видеть сон,

087  како се шета с Дином држећи је за шапу

087 в котором прогуливалась под ручку с Диной

088  и како је врло озбиљно пита:

088 и серьезно спрашивала:

089  „Слушај, Дино, реци ми истину – да ли си ти кад-год појела неког шишмиша?” –

089 "Признайся мне честно, Дина, ты когда-нибудь ела летучую мышь?"

090  кад одједном буп!... туп!... Алиса паде на хрпу сувога лишћа и заврши се њено падање.

090 – как вдруг – та-ра-рах! – она шлепнулась на кучу веток и сухих листьев, и на сем ее падение закончилось.

091     Алиса се није нимало ударила и одмах је скочила.

091 Алиса совсем не ушиблась и тут же вскочила на ноги:

092  Погледала је горе, али над њом је била потпуна тама.

092 она посмотрела вверх, но там было совсем темно;

093  Пред њом се отегао један дугачак ходник

093 зато впереди открывался длинный проход,

094  којим је Бели Зец журно одмицао.

094 и в конце его еще виден был спешащий прочь белый кролик.

095  Алиса није смела да губи ни тренутка. Као вихор полетела је за њим.

095 Нельзя было терять ни секунды: Алиса помчалась за ним,

096  Бели Зец само што је био завио за једну окуку у ходнику, тако да је једва доспела да чује како је рекао:

096 и успела услышать, как он причитал, сворачивая за угол:

097  „Тако ми ушију и бркова, ала време одмиче!”

097 "Ах, мои ушки, мои усики! Как же я опаздываю!"

098  Била му је скоро за петама кад је заокретала за окуку,

098 Она почти догнала его в тот момент, но, свернув в свою очередь за угол,

099  али ипак стиже доцкан. Зец је већ некуда нестао.

099 обнаружила, что кролик исчез,

100  Нашла се у дугачком, ниском ходнику осветљеном низом лампи које су висиле са таванице.

100 а сама она очутилась в длинном зале, тускло освещенном длинным рядом ламп, свисавших с низкого потолка.

101a  С обе стране ходника било је пуно врата.

101 По всей длине зала с обеих сторон шли двери, но все они были заперты;

102  Алиса је пошла дуж једне стране, од врата до врата, а затим се вратила другом страном

102 после того, как Алиса, обойдя весь зал и подергав каждую, убедилась в этом,

103 она печально поплелась на середину помещения, размышляя, удастся ли ей когда-нибудь выбраться отсюда.

104     Одједном, она се нађе пред једним троножним сточићем који је био сав од стакла.

104 Неожиданно она наткнулась на маленький трехногий столик, весь сделанный из прочного стекла;

105  На сточићу је био само један златан кључић.

105 на столике не было ничего, кроме маленького золотого ключика,

106  Алиса је одмах помислила да тај кључић мора бити од неких врата у ходнику.

106 и Алиса сразу же решила, что этот ключик должен подойти к какой-нибудь из дверей.

107  Али, авај! Или су браве биле исувише велике, или је кључић био исувише мален,

107 Но увы! то ли замки были слишком большими, то ли ключик – слишком маленьким,

108  тек њиме није могла да откључа ниједна врата.

108 однако он не мог открыть ни одну дверь.

109  Међутим, кад је по други пут обилазила сва врата, спазила је једну ниску завесу, коју дотада није приметила

109 Однако, обойдя зал во второй раз, Алиса увидела невысокую занавеску, которую не заметила прежде,

110  а иза које су била мала врата висока тридесетак сантиметара.

110 а за ней оказалась маленькая дверца высотой всего в пятнадцать дюймов;

111  Ставила је златан кључић у браву и, на њену велику радост – откључала!

111 Алиса испробовала золотой ключик здесь, и, к ее великой радости, он подошел!

112  Алиса је отворила врата и видела да она воде у један мали пролаз који није био већи од мишје рупе.

112 Алиса отворила дверцу и обнаружила, что та вела в маленький проход, не намного больше крысиной норы;

113  Клекла је, и кроз пролаз угледала најлепшу башту коју је икада видела.

113 опустившись на колени, она заглянула туда и увидела самый чудесный сад, какой вы только можете представить.

114  Толико је желела да изиђе из тог мрачног ходника

114 Как ей хотелось выбраться из мрачного зала

115  и да лута међу оним лејама разнобојног цвећа и међу свежим водоскоцима,

115 и побродить среди клумб с яркими цветами и прохладных фонтанов!

116  али, нажалост, ни главу није могла да провуче кроз врата.

116 Но она не могла просунуть в этот лаз даже голову,

117  „А чак и кад бих могла главу да провучем” – размишљала је сирота Алиса – „не би ми много користило ако рамена не могу да прођу.

117 "а если бы голова и пролезла, – думала бедная Алиса, – без плеч от нее было бы немного толку.

118  Кад бих бар умела да се увлачим као дурбин!

118 Ах, как бы я хотела уметь складываться, как подзорная труба!